Brendovi
Promocije
Adresar

Hotel Beli bor

Opština: Užice
Adresa: Kaluđerske bare
Telefon: (+381 31) 593-852, 593-598

Hotel Splendid

Opština: Beograd
Adresa: Dragoslava Jovanovica 5
Telefon: (+381 11) 323-5444

Hotel Sveti Georgije

Opština: Novi Sad
Adresa: Petrovaradin, Marina Držića 1
Telefon: (+381 21) 432-332

Sokoturs

Opština: Sokobanja
Adresa: Čair bb
Telefon: (+381 18) 880 100

Hotel Queen Astoria

Opština: Beograd
Adresa: Milovana Milovanovića 1
Telefon: (+381 11) 360-5100, 360-5140
Prijatelji sajta
Korisni linkovi

Piće › Rakija od dunja - Dunjevača

Rakija od dunja - Dunjevača

Krupni žuti, mirisni i opori, plodovi dunje, slični su jabuci ili kruški. Poreklom su iz Jugozapadne Azije. Dunja se jede sveža, a služi za spravljanje izvrsnih pekmeza, kompota, marmelada i čuvenog želea „kitnkez“. Sok iz voća i skuvano voće prijatnog mirisa i ukusa i služe kao lek protiv proliva i plućnih bolesti. Od semenki dunje, koje sadrže sluzavo sredstvo, spravljaju se emulzije i miksture protiv kašlja, kao voda za opekotine, a sok od dunje je prijatan i lekovit napitak koji osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva. Daje se deci protiv upornih proliva.

Stablo dunje je 4 do 6 m visoko drvo koje se može naći u Aziji i Evropi. Cveta u maju i junu i ima bele do ružičaste cvetove. Latice cvetova su duge između 2 i 5 cm. Pošto se u toplijim predelima bolje oseća, kultiviše se najčešće u vinogradarskom okruženju.

Dunje se često sade u podnožjima drveta kruške i drugih visokih voćnih stabala i rađaju nakon 4 do 8 godina. Razmnožavanje putem pelcera i ukrštanjem uspeva samo ponekad.

Plod dunje

Plod dunje sadrži puno vitamina C, zatim kalijum, natrijum, cink, gvožđe, bakar, mangan, pektin i druge organske i neorganske kiseline. Seme dunje sadrži različite sluzi, ulja kao i otrovni cijanid glikzid (Cyanid-Glykosid).

Dunja važi kao simbol ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti.
U antičkim legendama, dunjom su bogovi određivali sudbine. Ona je bila plod Afrodite i Gaje. Paris ju je, po obećanju lepe Helene, Afroditi kao najlepšoj od svih boginja.

Ima oko 20% sluzi, pektina, oko 8% raznih šećera, oko 1% jabučne kiseline, 15% masnog ulja, amigdalina (0,5%), emulzina, protida i tanina.

Upotrebljava se kao sluzovo sredstvo za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku i u industriji. Danas se bez razloga upotrebljava mnogo manje nego ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin i sluz). Prisutna cijanovodonična kiselina u semenu čini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobllljeno seme, u njemu može biti toliko ove kiseline, da se mogu pojaviti i slučajevi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena, ako se ne želi istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonične kiseline.

U industrijskim zemljama dunjino seme se sve više upotrebljava, tako da se naša proizvodnja uglavnom izvozi.

Od dunjinog semena se izrađuju lekovi na isti način kao i kod semena nane.

Služi kao prijatan i lekovit napitak koji osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva. Na zapadu se daje protiv dosadnih i upornih proliva dece. Sok se pravi ceđenjem i struganjem zrelih i zdravih dunja. Fabrike sokova prave mutan i bistar (filtrovan) sok.

Spravljanje dunjevače

Kod nas postoje dve vrste dunja: vranjanski dunjac i leskovačka dunja.

Dunjac je krupniji bogat aromom, ali i kamenim ćelijama što ga čini nepovoljnijim za preradu od leskovačke dunje, koja je sitnija i mekša, a dovoljno aromatična.

U svakom slučaju ove sorte mogu da se prerađuju u rakiju, a leskovačka dunja ima malu prednost.

Daleko važnije za spravljanje rakije je zdravstveno stanje, stepen zrelosti i čistoće ploda. Posle branja, pranja, prebiranja i dozrevanja obavlja se mlevenje plodova. Mlevenjem treba postići što bolje usitnjavanje voće, ali tako da se semenke ne oštete, jer to može da izazove gorak ukus rakije. Najpovoljniji mlin za ovu operaciju je čekićar s velikim brojem obrtaja rotora i odgovarajućim otvorima na situ. Dobijena voćna masa, zahvaljujući velikom broju kamenih ćelija u dunji, nije pogodna za transport, a uveliko otežava rad kvasca tokom fermentacije koji treba da uloži truda i vremena da dođe do šećera smeštenog u ćelijama ploda.

Nalivanje vrele vode na ovu voćnu masu je veoma važan tehnološki zahvat iz više razloga. U prvom redu, na taj način postignutim zagrevanjem komine, oko 70ºC, prisutni mikroorganizmi bivaju sprečeni u svom radu, čiji se rezultati, najčešće, štetni po kvalitet rakije. Zatim ćelijske opne tako blanširane voćne mase lakše se razgrađuju tokom fermentacije i veće je iskorišćavanje aromatičnih komponenti i fermentabilnog šećera. Razvodnjena voćna masa postaje pogodna za prepumpavanje u sudove za fermentaciju. Posle hlađenja voćne mase, komine, do temperature od 25-28ºC potrebno je nju zasejati selekcionisanim kvascem, blago zatvoriti fermentacioni sud, kako bi ugljen-dioksid mogao u toku fermentacije da izlazi, i sačekati početak fermentacije.

Početkom fermentacije stvara se klobuk kod čvrstih delova voća koji je potrebno, jednom dnevno, potapati, mešati, ručno ili pumpom. Ovim mešanjem sprečava se rad aerobnih mikroorganizama i ubrzava maceracija i kasnije ekstrakcija poželjnih sastojaka iz voćne mase.

Fermentacija se prati svakodnevnim određivanjem prisutne suve materije, ručnim refraktometrom, koji iz dana u dan opada, a kada dosegne nivo od 4-6%, kom ide na destilaciju. Destilacija se vrši dva puta. Najpre se destiliše komina i dobija se prvi destilat ili meka rakija sa otprilike 30% vol. Alkohola. Prilikom ove prve destilacije komine od dunje, treba voditi računa da ne dođe do zagrejavanja. Ovo se sprečava razređivanjem komine, vodom, oko 10% i kasnije konstantnim mešanjem tokom destilacije. Važno je, takođe, i postepeno zagrevanje komine. Za dobijanje što aromatičnije rakije u prvi destilat treba dodati do 10% sveže samlevene ili narezane prezrele dunje, a nakon 5-10 dana pristupiti preticanju ove smese.

Drugu destilaciju treba obaviti tako da dobijeni destilat sadrži oko 60% vol. Alkohola. Izdvajanje prvenca prilikom obe destilacije je obavezno. Kasnije kada se rakija priprema za flaširanje, destilovanom vodom se procentualni sadržaj alkohola svodi na željeni. Preporučuje se svođenje alkohola na 40-43% kako bi aromatska komponenta što više došla do izražaja. U slučaju zamućenja rakije pri ovoj operaciji, potrebno je pristupiti bistrenju sa odgovarajućim sredstvima, a pre flaširanja filtraciji.

Pročitano 7588 puta
Ocena:
 
Oceni:
Pošalji prijatelju
Komentariši X

Pošalji prijatelju X

Slični članci

Rakija

Velika  je verovatnoća, da je Bog stvarajući živu i neživu prirodu, greškom ili namerno, stvorio alkohol. Dokaz ovoj tvrdnji pronalazimo u Starom zavetu u kome se alkohol na više mesta pominje. Antički filozofi  takođe pominju alkohol, do duše kao vino, ali u svakom slučaju alkohol. Arapski alhemičari, u nastojanju da...
Rakija

Jogurt

Jogurt nastaje prirodnim procesom fermentacije mleka uz pomoć bakterija. Delovanjem bakterija dolazi do fermentacije pri čemu mlečni šećer (laktoza) prelazi u mlečnu kiselinu. Ovaj proces iskorišten je za industrijsko dobijanje jogurta. Pod pojmom jogurt kao namirnica podrazumijevamo polutečni mlečni proizvod koji se dobija zagravanjem...
Jogurt

Propolis

U hladnim danima, koji su pred nama, bakterijske i virusne infekcije biće učestalije. Jedan od načina da se bolje pripremimo i ojačamo imunitet je korišćenje propolis kapi. Propolis je smolasta lepljiva masa, složenog hemijskog sastava, koju pčele proizvode preradom cvetnog praha i dodatno sakupljaju sa pupoljaka četinara i drugog drveća i...
Propolis

Kuvano vino

Kod nas je kuvana rakija, u narodu poznata kao “ šumadijski čaj ”, nezaobilazan deo svake zimske javne manifestacije gde je ponekad dovoljno samo da prođete pored kazana u kome se ona kuva i već vam se na licu pojavi blaženi osmeh – signal one prijatne opijenosti. Međutim, kuvano vino je uvek bar za jedan stepen više, tog zadovoljstva u...
Kuvano vino

Medovača

Medena rakija, liker od meda, medna rakija, medova rakija, medovača … je prirodni tradicionalni napitak naših starih. Poznato je da se takav sličan napitak spremao još za vrijeme starih rimljana. Proizvodi se u gotovo svim zemljama sveta. Mnogi iz neznanja liker-rakiju od meda pogrešno nazivaju i “Medovina” . Naime medovina je vino sa...
Medovača

Šljivovica

Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj. Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Makedoniji, Poljskoj, i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Austriji, Nemačkoj,...
Šljivovica

Medovina - piće bogova

"Postojaše nekad neka jednostavnija vremena. U to doba život je bio daleko jednostavniji nego danas, pa je tajna srećnog braka ležala u fermentu meda i vode poznatijeg kao medovina. Za medovinu se verovalo da pospešuje potenciju, pa se svežim mladencima savetovalo da mesec dana često konzumiraju medovinu zarad dobrog poroda i sveopšte sreće. Medovina...
 Medovina - piće bogova

Vranac (Vino)

Vrаnаc je аutohtonа sortа grožđа kojа se gаji u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Mаkedoniji. Od ove sorte se proizvode suvа vinа jedinstvenog ukusа i kаrаkterа, kojа su sinonim zа Bаlkаn. Zrnа su velikа i tаmno obojenа, а lozа umereno...
Vranac (Vino)
Promocije
Prijava
Društvene mreže
Prijatelji sajta
Anketa

Koja reka je po vama najlepša?

Tisa
Ibar
Lim
Begej
Zapadna Morava
Rzav
Tamiš
Lepenica
Ukupno glasova: 24
Smeštaj

Dvokrevetne sobe

Opština: Prijepolje
Cena: 5 Euro za 1 dan

Trokrevetne sobe

Opština: Prijepolje
Cena: 5 Euro za 1 dan

Jednokrevetne sobe

Opština: Prijepolje
Cena: 5 Euro za 1 dan
Kursna lista